Jedno od najčešćih pitanja koje nam postavljaju budući roditelji u kontaktu s volonterima Udruženja RODITELj je – da li imamo pravo na neku finansijsku pomoć? Da odmah razbijemo iluzije, deca se rađaju iz ljubavi, ali - roditeljstvo košta!

U ovom tekstu dajemo pregled najznačajnijih finasijskih stimulacija koje daje država ili lokalna samouprava porodicama koje dobiju decu:

- RODITELJSKI DODATAK; o kome smo već pisali. Potrebna dokumenta možete naći na sajtu www.roditelj.org

- DEČIJI DODATAK ostvaruje jedan od roditelja odnosno staratelja, hranitelja koji je državljanin Republike Srbije, ima prebivalište na teritoriji Republike Srbije i zdravstveno je osiguran preko Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje, za prvo četvoro dece pod uslovom da o njima neposredno brine od dana podnetog zahteva.

Deca za koju se ostvaruje pravo ne mogu biti starija od 19 godina i moraju se redovno školovati u školama koje su u sistemu škola Republike Srbije. Podnosilac zahteva i članovi porodice ne mogu posedovati nepokretnosti osim odgovarajućeg stambenog prostora u kome žive koji ne može biti veći od sobe po članu domaćinstva uvećane za još jednu sobu. Podnosilac zahteva i članovi domaćinstva mogu posedovati poljoprivredno zemljište koje ne prelazi dva hektara po članu domaćinstva. Podnosilac zahteva i članovi porodice ne mogu posedovati novčana i druga likvidna sredstva u vrednosti većoj od iznosa 30 dečijih dodataka po članu porodice u momentu podnošenja zahteva.

Od uticaja na ostvarivanje prava na dečiji dodatak su prihodi ostvareni u tri meseca koji prethode mesecu podnošenja zahteva. Cenzus za ostvarivanje prava na dečiji dodatak za zahteve podnete u novembru 2007. godine iznosio je 4.943,74 dinara a za samohrane roditelje, hranitelje, staratelje i roditelje deteta ometenog u razvoju za koje je donet akt o razvrstavanju a koje nije smešteno u stacionarnu ustanovu (uvećani cenzus) iznosi 5.932,48 dinara.

Cenzus za ostvarene prihode od poljoprivrede za mešovito domaićnstvo (prihodi po nekom osnovu i prihodi od poljoprivrede) iznosi redovni 2,35 odnosno uvećani cenzus 2,82 dinara po članu domaćinstva.

Cenzus za ostvarene prihode isključivo od poljoprivrede iznosi redovni 5,49 odnosno uvećani cenzus 6,58 dinara po članu domaćinstva.
Zahtev za ostvarivanje prava na dečiji dodatak podnosi se u opštinskoj – gradskoj službi dečije zaštite u mestu prebivališta roditelja i uz njega se prilažu sledeća dokumenta:
- fotokopije izvoda iz matične knjige rođenih za svu decu u porodici;
- fotokopija uverenja o državljanstvu Republike Srbije podnosioca zahteva;
- fotokopije ličnih karata odraslih članova zajedničkog domaćinstva, a za decu fotokopije prijava prebivališta;
- fotokopije overene zdravstvene knjižice podnosioca zahteva;
- potvrda o prihodima u tri meseca koji prethode mesecu podnošenja zahteva za sve članove porodičnog domaćinstva;
- potvrda o katastarskim prihodima u prethodnoj godini za sve članove porodičnog domaćinstva (iz mesta rođenja i mesta prebivališta);
- poresko uverenje iz mesta prebivališta o imovinskom stanju domaćinstva;
- dokaz o nezaposlenosti (uverenje Nacionalne službe za zapošljavanje i fotokopija radne knjižice);
- školske potvrde za decu osnovnoškolskog i srednjoškolskog uzrasta, odnosno potvreda nadležne zdravstvene ustanove o razlozima za neredovno školovanje;
- dokaz o činjenicama u vezi nepokretnosti, kao i stambenog prostora (izvod iz zemljišnih knjiga – vlasnički list, ugovor o kupovini nepokretnosti, rešenje o porezu, uverenje Republičkog geodetskog zavoda, ugovor o korišćenju stana i dr.);
- fotokopija kartice tekućeg računa.

Ako je potrebno, radi dokazivanja posebnog statusa, prilažu se i:

- akt o razvrstavanju za dete ometeno u razvoju;
- akt o produženju roditeljskog prava;
- dokazi na osnovu kojih se ostvaruje status samohranog roditelja ( izvod iz matične knjige umrlih za drugog roditelja, presuda o razvodu braka, potvrda vojnog organa, potvrda kazneno-popravne ustanove),
- dokazi o starateljstvu, hraniteljstvu (akt nadležnog organa starateljstva).
Isplata dečijeg dodatka je na tekući račun Poštanske štedionice a korisnicima koji ga nemaju službenim putem otvara se poseban račun kod Poštanske štedionice. U zahtevu se obavezno navodi tačan poštanski broj mesta prebivališta za prvu isplatu.

Pravo na dečiji dodatak priznaje se u trajanju od godinu dana. Zahtev za obnavljanje prava podnosi se najranije 30 dana pre isteka važnosti rešenja. Uz popunjen obrazac zahteva potrebno je priložiti dokaze o prihodima domaćinstva isplaćenim u poslednja tri meseca pre podnošenja zahteva a od drugih dokaza samo za promene koje su od uticaja na ostvarivanje prava.

Autonomna pokrajina VOJVODINA
Dodatno se roditeljski dodatak samo za prvo dete, isplaćuje i od strane Pokrajinskog sekretarijata za socijalnu zaštitu i demografiju, samo majkama koje žive na teritoriji AP Vojvodine i njegov iznos je 30.000,00 dinara. Uz zahtev, potrebno je dostaviti, gradskoj službi dečije zaštite u mestu prebivališta roditelja , sledeća dokumenta:
? dokaz o prebivalištu majke;
• fotokopija kartice tekućeg računa ‘Poštanske štedionice’. Korisnicima koji nemaju otvoren tekući račun, službenim putem biće otvoren na ime majke;
• izvod iz matične knjige rođenih za dete-dokument da nije stariji od 6 meseci.
Majke koje žive na teritoriji grada Novod Sada dobijaju i od grada roditeljski dodatak čiji je iznos 15.000,00 dinara. Uz ovaj zahtev potrebno je dostaviti, Gradskom sekretarijatu za socijalnu i dečiju zaštitu, sledeća dokumenta:
• izvod iz matične knjige rođenih za dete-dokument da nije stariji od 6 meseci;
• fotokopija lične karte(lica koja poseduju biometrijsku ličnu kartu dostavljaju original na uvid i očitavanje);
• fotokopija kartice tekućeg računa ‘Poštanske štedionice’. Korisnicima koji nemaju otvoren tekući račun, službenim putem biće otvoren na ime majke.
Pokrajinski sekretarijat nudi osim roditeljskog dodatka za prvo dete još:
• novčanu pomoć porodici u kojij se rode blizanci, u iznosu od 400.000,00 dinara i taj iznos isplaćuje se ucelo;
• novčanu pomoć porodici u kojoj se rode trojke odnosno četvorke, u iznosu od 600.000,00 dinara i taj iznos se isplaćuje ucelo.
Uz zahtev se prilaže:
• dokaz o prebivalištu na teritoriji opštine – grada na teritoriji Autonomne
Pokrajine Vojvodine (fotokopija lične karte)
• izvodi iz matične knjige rođenih za blizance, trojke, odnosno četvorke

OPŠTINA JAGODINA
• Nezaposlene trudnice i porodilje dobijaju mesečnu finansijsku pomoć od 10.000 dinara
• Svako novorođeno dete dobija 200 evra, a svako četvrto, peto i naredno dete po 200 evra mesečno 18 godina do punoletstva.
Prava se ostvaruju i dodatne informacije dobijaju u organu opštinske službe nadležnom za poslove socijalne zaštite

GRAD BEOGRAD
Pravo na jednokratno novčano davanje nezaposlenoj porodilji

Pravo na jednokratno novčano davanje ima nezaposlena porodilja za svako dete rođeno od stupanja na snagu Odluke 13. februara 2009 u iznosu od 40.000,00 dinara za 2009. godinu, bez obzira na broj prethodno rođene dece.
Pravo može ostvariti nezaposlena porodilja sa prebivalištem na teritoriji grada Beograda prijavljenim zaključno sa 11. februara 2009. godine, odnosno nezaposlena porodilja, interno raseljeno lice sa Kosova i Metohije, sa prijavljenim boravištem zaključno sa 11. februara 2009. godine.
Ovo pravo ostvaruje se na osnovu zahteva podnetog u roku od tri meseca od dana porođaja, Sekretarijatu za socijalnu zaštitu, Beograd, Tiršova 1.
Zahtevi se podnose preko pisarnice svakog radnog dana od 08,00-17,00 sati.

Uz zahtev se prilaže:
- Fotokopija izvoda iz matične knjige rođenih za dete- decu za koji se traži naknada;
- Izvod iz matične evidencije Republičkog fonda penzijskog i invalidskog osiguranja za podnosioca zahteva, Beograd, Nemanjina 30.
O pravu će se odlučivati rešenjem .
Sa primerkom rešenja i ličnom kartom nezaposlena porodilja podiže novac sa namenskog tekućeg račun kod Poštanske štedionice, koji će biti otvoren po službenoj dužnosti.

Pravo na stalnu novčanu pomoć za roditelje trojki, četvorki, petorki, šestorki i duplih blizanaca.

Pravo na stalnu novčanu pomoć, na osnovu Odluke o pravima u socijalnoj zaštiti na teritoriji Grada Beograda, pored ostalih, imaju i imaju roditelji trojki, četvorki, petorki, šestorki i duplih blizanaca.Ovaj vid pomoći ostvaruje se preko nadležnog Centra za socijalni rad jednom godišnje i iznosi:
• za roditelje dece predškolskog uzrasta – dve prosečne zarade ispalćene u gradu u prethodnom mesecu;
• za roditelje dece osnovnoškolskog uzrasta – tri prosečne zarade isplaćene u gradu u prethodnom mesecu;
• za roditelje dece koja pohađaju srednju školu do kraja školovanja, a najduže do 20 godine života – četiri prosečne zarade isplaćene u gradu u prethodnom mesecu;
• za roditelje dece koja pohađaju višu školu do kraja školovanja, a najduže do 23 godine života, odnosno za roditelje dece koja pohađaju fakultet do kraja školovanjaa, a najduže do 26 godine života – pet prosečnih zarade isplaćenih u gradu u prethodnom mesecu

Magazin Mama, broj 134, strane 68, 69, 70 i 71, februar 2010. godine.

U proteklih nekoliko decenija svedoci smo porasta nasilja u predškolskim i školskim ustanovama. Mediji  veoma često izveštavaju o surovim tučama i razračunavanjima u školama, a sa razvojem informacionih tehnologija na žalost sve je prisutniji trend među mladima da se snimci brutalnih razračunavanja postavljaju na sajtove poput You Tube, Facebook, MySpace itd. Moglo bi se reći da je nasilje među decom i omladinom postalo uobičajena pojava kojoj se ne posvećuje dovoljna pažnja.
Istraživanja pokazuju da je nasilje u vaspitno-obrazovnim ustanovama podjednako zastupljeno kako u svetu i tako i kod nas, skoro se podjednako javlja u urbanim i seoskim sredinama i suprotno uvrženom mišljenju devojčice su sklone nasilnim oblicima ponačanja skoro koliko i dečaci. Ono što je zabrinjavajuće je porast korišćenja oružja (noževa, bejzbol palica, šipki, lanaca, pištolja) u tučama i porast grupnih i masovnih tuča koje se sve češće završavaju tagično.

Oblici nasilnog ponašanja
Kada se pomene agresivnost i nasilje većina ljudi pod tim podrazumeva fizičko nasilje, direktni napad i nanošenje telesnih povreda drugoj osobi. Fizičko nasilje je očigledije i više privlači pažnju nadležnih i javnosti nego drugi oblici nasilnog ponašanja zbog očiglednih povreda i dramatičnosti samih događaja pa se pogrešno smatra da je ovakav vid nasilja najrasprostranjeniji i najpogubniji.
Međutim psihološko i socijalno nasilje su mnogo češći oblici nasilja koji se teže učavaju i mogu da ostave mnogo dublje i dugotrajnije posledice po ličnost deteta. Pod psiholočkim i socijalnim nasiljem se najčešće podrazumeva verbalno zlostavljanje- vređanje, ismevanje, nipodaštavanje, ruganje, ponižavanje, zatim zastrašivanje i pretnje, otimanje novca i lične imovine i sl. dok socijalni apekt podrazumeva isključivanje iz društva i izolaciju. Istraživanja pokazju da su devojčice  češće žrtve ovakvog oblika nasilja i sklonije su ispoljavanju suptilnijih oblika nasilnog ponašanja poput klevetanja, širenja glasina, spletkarenja, odlučivanja o tome ko se s kim druži itd.
Jako dugo se na povremene tuče i konflikte gledalo kao na sastavni deo odrastanja i školske atmosfere, odnosno smatralo se da je to neizostavni deo školskog života, međutim porast upotrebe oružja u tučama, sve veća brutalnost, nesrazmernost u tučama gde grupa napada pojednica, besmisleni povodi za razračunavanje ukazuju na to da je nasilje i kultura nasilja ozbiljan društveni problem.  


Vršnjačko zlostavljanje ili Bullying
Vršnjačko nasilje ili buling (anglo-saksonski termin bullying je sve češće u upotrebi i kod nas) je složena pojava sa ozbiljnim i dalekosežnim posledicama. Osnovne karakteristike vršnjačkog nasilja su ismevanje, vređanje, pretnje, zastrašivanje, fizičko zlostavljanje, sistemska izolacija itd. Ovakav vid nasilja pored svesne namere da se nekome naudi podrazumeva nasilno ponašanje usmereno ka pojedincu ili grupi dece koje se ponavlja i koje traje duži vremenski period. U tom smislu vršnjačko nasilje je rezultat smišljene i proračunate kampanje protiv pojedinca ili grupe dece, i nikako nije rezultat trenutne ljutnje ili besa. Isto tako jedna od glavnih odlika bulinga je disbalans snaga odnosno žrtva je uvek slabija u odnosu na nailnika ili nasilnike, bilo da se radi o fizičkoj snazi ili brojčanoj, ovde uvek postoji jasna podela na one koji vrše nasilje i na one koji ga trpe. Ovakav vid nasilja veoma često prati takozvana zavera ćutanja gde većina dece mirno posmatra zlostavljanje i ne želi da se meša u konflikte niti o tome obaveštava roditelje ili nadležne.

Uloga roditelja
Većina stručnjaka se slaže da je agresivnost osobina sa kojom se rađamo. Agresivno ponašanje može da se uoči čak i kod malih beba, a prva neka svesna ispoljavanja agresivnosti zarad postizanja ciljeva javljaju se negde između 2. i 3. godine života.
Dete uz pomoć roditelja i okruženja uči da se nosi sa agresivnošću i uči koji su oblici ispoljavanja agresivnosti društveno prihvatljivi. Dečiji sukobi su neizostavan deo procesa učenja od svađe zbog igračke do borbe za prostor za igru, drugare, itd uz neizostavnu borbu za svoje mesto u društvu, razredu, ekipi itd. Potrebno je napraviti razliku između takvih dečijih sukobljavanja i ozbiljne agresivnosti i delovati shodno okolnostima.  
Da bi ste kao roditelj bili u mogućnosti da blagovremeno reagujete potrebno je pre svega da negujete otvorenu komunikaciju sa vašim detetom gde će dete da se oseti slobodnim da vam se poveri. Većina dece koja trpe zlostavljanje o tome ćute i zbog toga je potrebno da dete u vama ima i prijatelja i zaštitnika.

 
Kako smanjiti agresivnoct kod dece
*Svako dete bi trebalo da raste u mirnoj i harmoničnoj porodičnoj atmosferi-izbegavajte porodične sukobe i svađe pred decom
*Nemojte tući decu-batine nisu prihvatljiv vid kažnjavanja jer između ostalog uče dete agresivnom modelu ponašanja
*Nemojte vređati i ponižavati dete, umesto toga koristite otvoren razgovor primeren uzrastu, imajte strpljenja i razumevanja za dečije neuspehe i nestašluke
*Učite dete toleranciji, strpljenju, poštovanju, deljenju. Pomozite detetu da se nosi sa negativnim osećanjima i naučite ga kontroliše i usmerava agresivnost
*Vodite računa da sadržaj crtaća, filmova, TV emisija i igrica bude primeren uzrastu deteta. Nasilje na televiziji podstiče agresivno ponašanje kod dece

Ukoliko se dogodi da vaše dete bude žrtva agresije ili nasilnog ponašanja u školi prvi korak je obaveštavanje učiteljice, razrednog starešine i u zavisnosti od slučaja psihologa i/ili pedagoga škole koji će odlučiti o daljim koracima i o eventualnim disciplinskim merama.

Za Udruženje Roditelj priredila
Ivana Vitas Đelić

Magazin Mama, januar 2010.

strane 98-99

NEZAVISNI ocenjivači, koje su na poziv UNICEF-a i Ministarstva zdravlja Republike Srbije tokom septembra procenjivale stanje „Bebi frendlija“ u pet velikih porodilišta u Srbiji, u svom izveštaju eksplicitno su potvrdili žalbe majki na nehuman i neprihvatljiv tretman na porođaju i posle njega - saopštili su u ponedeljak Građanska inicijativa „Majka hrabrost“, Udruženje „Roditelj“ i roditeljski portal „Bebac“.

Izveštaj između ostalog naglašava da medicinsko osoblje ne razume i ne poznaje suštinu „Bebi frendli“ programa, kao i da u svom radu primenjuje selektivno samo pojedine delove. Dr Ženevjev Beker iz Irske i dr Elizabeta Zisovska iz Makedonije, preporučuju da se ponovo sprovede kompletan proces „Bejbi frendli“ akreditacije i sertifikacije porodilišta. Dr Beker i dr Zisovska zaključile su da se majke žale na lošu komunikaciju sa zdravstvenim radnicima, nedostatak poštovanja kao i nedovoljno posvećeno vreme i pažnju. „Bebi frendli“ program majke povezuju sa situacijom u kojoj će, iscrpljene nakon porođaja koji ničim nije olakšan, biti prepuštene same sebi, bez potrebne pomoći i uz vrlo ograničenu obuku o dojenju.

Kao prakse koje treba menjati, navodi se restriktivna politika prisustva pratioca na porođaju i zabrana poseta.

B. R, 14.12.2009 20:43:32, www.novosti.rs

BEOGRAD, 06.09.2009. PRESS

Tema nedelje: „Bebi korpa" minimum 1.000 evra!

Roditelji u Srbiji plaćaju opremu za novorođenčad i do 30 odsto više nego u zemljama u okruženju. Država ne čini skoro ništa da podstakne roditeljstvo, a primena Strategije o podsticaju rađanja u Srbiji biće odložena zbog krize

Radost roditeljstva i rođenje bebe nema cenu. Međutim, realnost je surova i roditeljstvo je pred mnogim izazovima, a jedan od njih su i novčani problemi. Srbija je među onim državama koje jako malo odvajaju za buduće roditelje i bebe, i pored dugogodišnjeg negativnog prirodnog priraštaja. Tako je samo bebi oprema i do 30 odsto skuplja nego u zemljama u okruženju. Istraživanje Pressa pokazalo je da za prosečnu „bebi korpu" kod nas treba izdvojiti najmanje 1.000 evra!

Marija i Milan Radaković iz Beograda pre devet meseci prvi put su postali roditelji devojčice Ivone. Kako nisu imali od koga da naslede, svu opremu za bebu su kupili - počevši od kreveca, kolica, komode za presvlačenje, pa do benkica, pelena, odelca i svega neophodnog tek rođenoj bebi. Oni kažu da nisu štedeli novac kako bi obezbedili detetu sve što je neophodno. Ali kada su stavili na papir koliko ih je sve koštalo, iznenadili su se koliko su potrošili. Na pitanje koliko novca su dali u prvih nekoliko meseci otkako su dobili prinovu, bez razmišljanja odgovaraju: „Mnogo"!

Samo za pelene 4.000 dinara mesečno

Cene pakovanja pelena za jednokratnu upotrebu, u zavisnosti od proizvođača („Boni", „Hagis", „Pampers", „Dajpers", „Evi bejbi") kreću se od 1.000 do 1.400 dinara. „Pavlovićeva mast" je oko 200 dinara, dok su vlažne maramice od 150 do 400 dinara. Paket pelena, kremu i maramice treba pomnožiti sa dva, koliko beba mesečno troši. Kada se sve sabere, samo za ove potrebe treba izdvojiti oko 4.000 dinara. Suma se uvećava kako beba raste i počinje da pije sokove, koji koštaju od 30 do 150 dinara, i jede čvrstu hranu. Troškovi roditelja koji koriste adaptirana mleka su daleko veći. Jedno pakovanje mleka u prahu je u proseku oko 500 dinara, a to beba popije za nekoliko dana.

- Samo za prva dva meseca potrošili smo oko 2.000 evra! Pa zar to nije mnogo? Pitam se samo šta rade oni ljudi koji nemaju. Novac samo ide. Svaki odlazak u apoteku košta od 1.500 do 2.000 dinara. Bebine potrebe su takve da novac svakodnevno odlazi, pa smo i prestali da računamo koliko smo novca potrošili do sada - kaže otac Milan.

U pomenutu cifru, pri tom, nije uračunato koliko su potrošili tokom Marijine trudnoće i za porođaj.

Roditelji bez podrške

Bebi oprema je u Srbiji, za razliku od zemalja u okruženju, skuplja i za 20 do 30 odsto, a pri tom je i nekvalitetnija. Prodavačica u jednoj od najbolje snadbevenih beogradskih radnji za bebe, koja je iz opravdanih razloga želela da ostane anonimna, kaže da cene svaki dan skaču.

- Svaki dan radimo nivelaciju. Samo dižemo cene! I to nisu male razlike u cenama, već i po nekoliko hiljada, kada su recimo kolica u pitanju - navodi ona.

Jedan od razloga za visoke cene je i visok porez na potrepštine za bebe. Prema istraživanju portala „Bebac", „bebi korpa" u Srbiji košta do 1.000 evra, ako se računa kvalitetna oprema („chicco" kolica, „pampers" pelene, kvalitetne kreme i odeća...). A za one koji žele da kupe samo najbolje, ova cifra je nekoliko puta veća. Pri tom ne treba zaboraviti i visok stepen korupcije u porodilištima, pa tako da biste bezbedno izašli iz bolnice, treba izdvojiti od 300 do 500 evra.

„Bebac" je još pre dve godine tražio da se smanji porez na bebi opremu. Tada su razgovarali sa ministrom finansija, a sadašnjim premijerom Mirkom Cvetkovićem. Kada su seli sa njim da pričaju, on nije imao predstavu koliko koštaju stvari za bebu. Ipak, postigli su sporazum o Strategiji za podsticaj rađanja. Međutim, ona do sada nije stupila na snagu, a kako stvari stoje, od toga ni u skorijoj budućnosti neće biti ništa, zbog svetske ekonomske krize i manjka sredstava u budžetu. Ova vlada roditelje i dalje posmatra kao trošak, a ne kao investiciju i ne čini apsolutno ništa da zaštiti roditelje, tvrdi Vladimir Ješić, koordinator sajta.

[slika]
slika

- Trenutno je u Srbiji situacija takva da roditelji, i oni koji bi to da postanu, nemaju podršku države. Stvorena je jedna jako kritična atmosfera u javnosti. I kada nije bilo novca, u vreme ratova i veće nemaštine, roditelji bi se uvek snašli za svoju decu. Država, ma koliko nemala novca da zaštiti određene strukture, mora da se postara da zaštiti ono što je najvažnije, a to je budućnost ove zemlje. Uloga države je da pronađe model da olakša roditeljstvo. Za nekih deset godina ćemo da se okrenemo unazad i upitamo gde su nam generacije 2009. i 2010. godine - upozorava Ješić.

Ima i dobrih primera

U Srbiji ima primera kako lokalne samouprave pomažu roditelje. U tome prednjače Jagodina i Novi Sad. Od ove godine se i u Beogradu zaposlenim trudnicama i porodiljama pruža nadoknada od 35 odsto do punog iznosa plate. Istom odlukom predviđena je jednokratna pomoć od 40.000 dinara nezaposlenim trudnicama i porodiljama. Međutim, postoji veliki revolt roditelja i trudnica iz unutrašnjosti. Mnoge žene se pitaju da li su građanke drugog reda ako ne žive u prestonici i da li bi trebalo da se svi sele u Beograd, kaže Ješić.

- Beograd je poslao poruku roditeljima da ne brinu za krizu i da će za decu uvek biti dovoljno. To je dobra stvar, ali je suštinski problem što roditeljstvo mora da se brani institucionalno. Država mora isto da ceni bebu koja živi u Žagubici, i u Beogradu, i u Novom Sadu. A ne da dovitljivi gradonačelnici izlaze u susret roditeljima i rade ono što se očekuje od države - smatra Ješić.

Porodica Avramović: Naše plate su male, pozajmljujemo novac i stvari za bebu

Željka i Ljubomir Avramović pre pet meseci dobili su drugo dete, sina Dragana. Od dve prosečne plate ne bi mogli da kupe bebi sve što joj je bilo neophodno da im nisu u pomoć pritekli rođaci i prijatelji.

- Morali smo da pozajmimo novac, ali i neke stvari, kao što su, recimo, kolica da bi dete imalo sve što je neophodno. Najviše su nam pomogli moji roditelji, jer suprug nema roditelje. Odričemo se svih svojih zadovoljstava da bismo pružili deci sve što je potrebno. Da bi oni imali sve najosnovnije, mi nama štošta uskraćujemo - kaže majka.

Dragan je inače rođen kao velika beba sa oko 4.700 grama, a sada sa pet meseci ima oko 11 kilograma. Sreća je da se hrani samo majčinim mlekom, jer da se hrani adaptiranim mlekom i čvrstom hranom troškovi bi bili mnogo veći.

Od države dobijaju roditeljski dodatak koji mesečno iznosi oko 4.000 dinara. Sav taj novac dovoljan je samo za Draganove pelene. Ćerka Jovana, koja ima pet godina, ide u vrtić, pa i to treba platiti.


Otac Ljubomir smatra da država ne čini dovoljno da pomogne roditeljima. To je ova porodica imala prilike da oseti dok su čekali prvo dete, kada su oboje ostali bez posla.

- Supruga i ja smo tada radili u istoj privatnoj firmi, i to godinama. Reč je o jednoj štampariji. Kada je vlasnik saznao da čekamo dete, i supruga i ja smo dobili otkaze. Bilo nam je jako teško kada se rodila Jovana. Ni sada nije lako, jer imamo jednog člana više - kaže Ljubomir.

Na pitanje koliko ih je koštalo rođenje deteta, Željka kaže da je najbolji odgovor: „Mnogo".

- Ništa nije jeftino i sve košta puno. Individualna stvar je koliko će ko potrošiti, jer neko kupuje najskuplje i firmirane stvari, a neko ne. Ipak, i pored svih novčanih problema, srećni smo što imamo dvoje dece, a možda ćemo nastaviti da širimo porodicu - kaže Željka Avramović.

Bela kuga uzima maha

Do 2050. godine prepoloviće se broj Srba

U Srbiji je i dalje negativna stopa nataliteta, a svaka deseta žena izađe iz svog plodnog perioda, a da ne rodi nijedno dete! Prema istraživanjima, ako se nastavi trend negativnog prirodnog priraštaja, do 2050. godine će se prepoloviti broj ljudi koji će živeti u Srbiji.

O tome svedoče poslednji podaci Republičkog zavoda za statistiku iz 2007. godine - rođenih je bilo 68.102, a umrlih 102.080. I pored svega toga, država nema ozbiljnu strategiju za povećanje nataliteta.

Predstavnica Udruženja „Roditelj" Angelina Radulović kaže da je potrebna strategija koja će se ne samo doneti, nego i primenjivati, da bismo za nekoliko godina ili decenija imali pomak u povećanju broja rođenih beba.

- Udruženje „Roditelj" se zalaže da se paralelno sa merama države koja bi finansijski pomagala roditelje, stvore uslovi koji će ih i na drugi način stimulisati da se posvete roditeljstvu. Mladi između 20 i 30 godina najčešće nemaju posao, nemaju rešen problem stambenog pitanja, pa mnogi od njih, koji su u dugim vezama, odlažu roditeljstvo, iako bi to želeli. Ako bi im država pomogla, obezbeđivanjem zaposlenja, povoljnijim stambenim kreditima, to bi mnogo više uticalo da donesu odluku da postanu roditelji. Treba obezbediti pozitivnu klimu prema roditeljima u ovoj zemlji. Biti roditelj u Srbiji je jako teško, jer im ova zemlja nije naklonjena, kao ni deci. Od momenta kada se dete začne nailazite samo na probleme i prepreke - objašnjava Angelina Radulović.

Prema nezvaničnim podacima, prošle godine u Srbiji je rođeno oko 75.000 beba. Ipak, stopa mortaliteta je u mnogim opštinama u Srbiji veća od stope nataliteta. Na odluku dvoje ljudi da imaju dete utiče niz faktora. Počevši od planiranja roditeljstva, održavanja trudnoće, zakazivanja i plaćanja pregleda, porođaja, prijavljivanja deteta, vođenja deteta kod lekara, dilema odgajanja deteta, problema da sa detetom uđete negde preko reda, usklađivanja posla i roditeljstva... To su sve faktori koji direktno i indirektno utiču na natalitet.

Prethodna vlada je donela Strategiju o podsticaju rađanja, ali problem je što se vlast promenila, pa još nisu rešili da li će da nastave u tom smeru. Svaka vlada u Srbiji bi trebalo da ima kao prioritet povećanje nataliteta, bez obzira na političke odnose među strankama.

- Mi kao država nismo stigli do tog nivoa ozbiljnosti. A jedino tako možemo uspeti da obezbedimo jedinstven kurs nataliteta, bez obzira na to ko bude na vlasti narednih deset godina - smatra Angelina Radulović. A. MITIĆ

ANA MITIĆ
 

http://www.pressonline.rs/

Udruženje “Roditelj” vas savetuje: Kako da vaša deca budu bezbedna dok krstare Internetom. Udruženje se pridružuje kampanji Ministarstva za komunikacije i informatičko društvo - za bezbedno korišćenje Interneta. Ova godina je, inače, proglašena godinom zaštite dece na Internetu

Piše: Nikolina Ljepava

Izvor: Magazin Mama

scaron;e dete koristi kompjuter? Ako ga još uvek ne koristi, sva je prilika da će to poželeti čim bude malo starije. Tada ga nećete lako ubediti da je ta naprava samo za odrasle...

Koliko vremena u toku dana bi trebalo da pustite dete da provede za kompjuterom? Gde da stavite kompjuter? Kako da steknete uvid u sajtove koje dete posećuje? Kako da mu ograničite pristup sajtovima na koje ne želite da odlazi? Igrice - da ili ne, i u kojoj meri? Sa koliko godina dete može da ima svoj profil na Fejsbuku? Na ova pitanja će, pre ili kasnije, biti potrebno da potražite odgovor (često i ranije nego što ste mislili), čak i ako niste zainteresovani niti upućeni u korišćenje Interneta mnogo više od čitanja mejlova.

Nova generacija «milenijumske dece» raste i sazreva u okruženju Interneta, mobilnih komunikacija, brze razmene informacija i raznih tehnoloških igračaka - koje mi, njihovi roditelji, u njihovim godinama nismo mogli ni da zamislimo. Nije ni čudo što su sve češće situacije da su deca napredniji korisnici Interneta i kompjuterskih programa od roditelja.

Sa druge strane, u trenutku kada svom detetu dozvolite pristup onlajn sadržajima, poželjno je da znate kako da ga uputite i zaštitite, ali da ga ne ograničite u sticanju znanja i veština koje će mu u današnje vreme biti neophodne. Kao i toliko drugih stvari, Internet može da bude i sjajan i loš - u zavisnosti od toga na koji način se koristi.

Na šta bi svaki roditelj trebalo da obrati pažnju kada odluči da je vreme da detetu dozvoli korišćenje Interneta?

1. Ograničite vreme provedeno na kompjuteru tokom dana. Po potrebi, podesite na kompjuteru profil deteta, tako da može da ima pristup samo određen broj sati dnevno. Profile ostalih ukućana zaštitite lozinkom.

2. Pratite sajtove koje vaše dete posećuje. Pristup sajtovima koje ne želite da posećuje - ograničite korišćenjem Parental control programa. Ukoliko detetu dozvoljavate pristup socijalnim mrežama (Fejsbuk - Facebook i slično) podesite privatnost njegovog profila i pratite njegove i aktivnosti njegovih prijatelja u okviru profila.

3. Ako je ikako moguće, kompjuter NIKADA ne postavljajte u dečju sobu, već na mesto koje je «prometno», gde svi imaju pristup. Ako imate više kompjutera i mogućnost da «napravite» radnu sobu (deo sobe), u kojoj će svako da sedi pored svog računara, to će u velikoj meri da vam poveća uvid u onlajn aktivnosti vašeg deteta.

4. Tinejdžeri u komunikaciji dosta koriste sleng i engleske skraćenice, pa vam često njihovi «razgovori» (takozvani četovi - chat) mogu biti nerazumljivi. Stoga se, koliko možete, upoznajte sa popularnim slengom.

5. Pričajte sa decom o njihovoj aktivnosti na Internetu. Upoznajte ih sa potencijalno ružnim situacijama koje mogu da iskuse i porazgovarajte o najboljim načinima da se reše. Objasnite im šta su kompjuterski virusi i kako se od njih štiti. Pokažite im na primerima šta su «valjani» sajtovi, a šta nisu. Naučite ih da zaštite svoje lične informacije, kao i da se ponašaju odgovorno kada su na Internetu. Na isti način na koji učite decu da ne pričaju sa nepoznatim osobama ili ne stupaju u kontakt sa njima na ulici, naučite ih da to ne rade ni onlajn. Objasnite im da na Internetu ne mora svako da bude onakav kakvim se predstavlja.

6. Ohrabrite dete (i to radite stalno) da vam prijavi svaku konverzaciju ili kontakt koji mu se učini čudan ili se zbog njega ne oseća dobro. Objasnite mu da to ne treba da briše (zbog potencijalnih dokaza i utvrđivanja izvora poruke - danas je to lako izvodljivo ukoliko postoji opravdan razlog). Imajte u vidu da se deca često plaše da ćete im uskratiti korišćenje računara ukoliko se budu požalila. To je, po nekim istraživanjima koja su rađena u SAD, jedan od najčešćih razloga zašto ne prijavljuju roditeljima uznemiravanje preko «mreže».

7. I, na kraju - budite istinski zainteresovani za ono što vaše dete radi na Internetu. Nađite vremena da sa njim posetite omiljeni sajt, odigrate neku igricu, porazgovarate o tome. Kreirajte zajednički onlajn prostor, pa će i dete biti otvorenije i spremnije da sa vama podeli svoja iskustva. Pokušajte da stvorite atmosferu poverenja, u kojoj će vaše dete biti dovoljno opušteno da vam postavlja pitanja i razgovara o svojim aktivnostima na Internetu.

Čak i ako ranije niste bili mnogo zainteresovani za sve ovo, prihvatite nove tehnologije kao sastavni deo života vašeg deteta i njegove/njene generacije. Nađite vremena da se sa detetom bolje upoznate i pomognete mu da kompjuter koristi na ispravan i siguran način.

Udruženje Roditelj podržava kampanju za zaštitu dece na Internetu. Serijom edukativnih tekstova na našem sajtu: www.roditelj.org ćemo se potruditi da što bolje informišemo roditelje o ovoj značajnoj temi. Takođe, u okviru našeg projekta Vršnjačkog Savetovališta - «Roditeljski info centar», koji se održava uz podršku firme Aksa bebi planeta, odgovaraćemo na pitanja roditelja, između ostalog i na pitanja vezana za decu i Internet. Čekamo vas svake prve subote od 10 do 14 časova u Aksi na Banovom Brdu.

www.b92.net